CARTON REPUBLIC
Bojan Novaković je umetnik koji je svoju
stvaralačku avanturu započeo tokom skorašnje prekretnice vekova. Njegovi prvi
izložbeni nastupi odigrali su se u nesretnoj i specifičnoj 1999. godini. On
pripada onoj generaciji umetnika kojima su, tokom inicijalnog i preludijskog
delovanja, tada aktuelne manifestacije prepleta modernističkih i
postmodernističkih načela bili istinsko okružje. Ne obavezujući se ni jednoj od
ovih dveju konfrontiranih i(li) usaglašenih koncepcija, Novaković je, poput
svojih brojnih generacijskih istomišljenika, nastojao da svakoj umetničkoj
zamisli iznađe adekvatan formalistički-plastički, medijski i metaforički način.
Zbog toga je njegov opus veoma raznovrstan. Poput svojevrsnog umetnika-nomada
on se, već više od jedne decenije, slobodno, čak beskompleksno, kreće kroz
različite stvaralačke postupke, stilove, medijske okvire... Dosadašnja
Novakovićeva izložbena aktivnost nas je već upozorila na njegove (klasične)
slike, potom na nekonvencionalna slikarska i crtačka rešenja, na
mixed media objekte koji zalaze u prostor, na zanimljive tehnologije, kolaže i
svojevrsne ansamblaže, ali i na dela najrazličitijeg tehničkog, tehnološkog,
kompjuterskog i ekranskog porekla... Osnovni princip Novakovićevog delovanja je
prpeoznatljiv u težnji da se svojim nastojanjima približi impulsima
savremenosti; u nastojanju da sugestivno izrazi svoj sukcesivni odnos prema
svakodnevnim zbivanjima, u nameri da profilozofira, komentariše i kritikuje
pojave i događaje u vremenu u kome živi i stvara. Stoga Novaković primenjuje postupak
„aproprijacije“ koristeći proizvode, predmete i predstave iz stvarnosti kako bi
definisao svoje realističko, čak materijalističko, poimanje sveta i sveta
umetnosti.
Umetnik Bojan Novaković nam prezentuje svoje
neobične slike-kolaže nastale spajanjem i sedimentiranjem fragmenata ambalažnih
kartonskih kutija, sa slikama raznih predmeta, mašina, barkodova i
drugih simbola savremenog sveta. Ove motive umetnik koristi kao svojevrsne
ready-made podatke, artefakte i objekte. Novaković nađene i naštampane slike
(najčešće: tehničke crteže) ne nastoji da preformuliše – oni su mu potrebni kao
sugestivna potvrda postojanja stvarnosti u njegovom delu; još više: kao dokaz o
vlastitoj sposobnosti da proizvede delo koje je punopravna činjenica
svakodnevlja. Ovde je moguće pominjanje „relacione estetike“ za koju njen
tvorac Burio tvrdi da „sledi materijalističku tradiciju“ kojom se umetnost
dotiče socioloških rasprava o aktivističkom globalnom poimanju umetnosti...
Predstavljajući nam te istinske fragmente stvarnosti, Novaković nas, zapravo,
upozorava na fenomene svakodnevlja, na karakter društva u kome živimo, na
krizne manifestacije zaostavštine postkomunističkog i postsocijalističkog
sistema, na mučne i dugotrajne tranzicijske tegobe koje jesu fakt naše
stvarnosti, našeg življenja. Jednom rečju, svi ti jednostavni, duhovito
organizovani i spojeni rady-made fragmenti i motivi, jesu „dokaz“ umetnikove
svesti o svetu i vremenu u kome živi i stvara, te rezantna, jasna i ubedljiva
kritička konstatacija jednog umetnika usprotivljenog stanju neizvesnosti,
uznemirenosti, nesigurnosti i zabrinutosti...
Na kraju valja reći da su ovi kolažni
sklopovi, ma koliko se njima insistira na drastičnoj dokumentarističkoj
dotičnosti, istovremeno i autentični vizuelno-likovni objekti. Radi se o dobro
komponovanim i čvrsto organizovanim kolažnim celinama koje poseduju specifičnu
vizuelnost i likovnu estetiku. Naravno, ne radi se o nekakvim zavodljivim ugođajnim
rešenjima - nego o dobro struktuiranim delima, o ostvarenjima u kojima postoje
tri jasno vidljiva sloja – sadržinski, plastički i metaforički. Baveći se
društvenim fenomenima Novaković ih konstatuje a potom suvereno pretače u dobro
konstruisane formalne sklopove iz kojih, osim brojnih simboličkih značenja,
provejava nekakav tihi i sasvim diskretni ekspresivitet. Sve to nas upućuje da
ostvarenja Bojana Novakovića prihvatimo kao plod autentičnog nastojanja da se,
suverenim postupkom kolažiranja, ostvari i objavi čvrsti sintetički spoj
estetskih i etičkih potencijala jedne specifične umetničke izjave - izrečene
upravo ovom izložbenom postavkom.
Sava Stepanov
KRITIKA GLOBALNOG I LOKALNOG
Vizuelni identitet ovih slika blizak je plakatu, a natpisi na slikama formirani da liče na neku imaginarnu marku odnosno reklamu. Plakatom i reklamom se lakše prodire u današnje društvo koje je naviknuto na reklamne panoe, natpise, etikete sa robnim markama. Slike se uglavnom bave kritikom globalnog društva, ali i kritikom stvari koje se tiču pojedinih regiona, država, gradova ili malih zajednica. Kritika se odnosi na: Nametanje populističkih i jeftinih sadržaja i industrije zabave preko masovnih medija gde su ti sadržaji pogrešno definisani kao kultura; Ignorisanje i marginalizacija pravih kulturnih izvora u društvu; grupe koje nude razne vrste tumačenja društvenih tokova i zbivanja nudeći kvazi rešenja i spasenja od istih; Propagiranje poslušnosti građana kroz prividne slobode i sigurnost; Duboko raslojavanje društva; Kapital iznad ljudskog života.
Kritikujući sve navedene pojave, ove slike ponekad daju apsurdna, sarkastična, utopijska i parodijska rešenja problema.
Rađene su u tehnici akril na platnu, akril na kartonu i kolaž.
LIKOVNO PISMO
Ova serija slika inspirisana je
sistemima pisanog jezika odnosno vizuelnim izgledom pisma. Ovde je prisutno
interesovanje za pismo u početnim fazama istorijskog razvoja društva kada se
područija pisma i vizuelnog izražavanja preklapaju. U ovim radovima namera je
da se prikažu osnovni postulati pisma, ali tretirani kao likovni elementi.
Ideja je da se kroz likovni jezik istakne i naglasi repeticija i repeticija sa alternacijom
i promenama ritma u ređanju piktograma i znakova. Predpostavka je da će
posmatrač, zbog repetativnog uređenja ponuđenih znakova ili piktograma,
zadržati pažnju duže od letimičnog pogleda jer će početi da traži smislenost i
logiku u predstavljenom poretku znakova.
Da bi se ove slike bolje sagledale
neophodno je pomenuti da je pre njih nastalo nekoliko serija kolaža od industrijskih
kutija sa specifičnim štampanim elementima ili tragovima zabeleški u vidu
brojeva ili nečitkih slova izvučenih markerom. Ove slike su nastale pod jakim
uticajem pomenutih kolaža, tako da su mnoga vizuelna rešenja, elementi kao i
kolorit preuzeti iz prethodnog rada i primenjeni ovde.
Ponegde se pojavljuju natpisi koji
liče na štampane elemente. Prisutno je mnoštvo dinamičnih bojenih linija koje
podsećaju na nečitke natpise markerom. Pozadinu čine kompaktne, ali pomalo
ekspresivne bojene površine koje podsećaju na različito obojene komade kartona.
Ono što je novo u odnosu na prethodni rad jesu piktogrami koji se pojavljuju
kao čvrsto oivičene i geometrijske površine. Ovi piktogrami se često nalaze u
okviru uznemirenog vizuelnog polja slike koje čine jake bojene linije i ekspresivne
bojene fleke sa akcentima jarkih boja na perifernim delovima. Svi vizuelni
elementi su povezani varijantom tople sive boje ili specifičnom oker bojom
odnosno bojom kartona.