Skip to main content

Radovi


CARTON REPUBLIC


Bojan Novaković je umetnik koji je svoju stvaralačku avanturu započeo tokom skorašnje prekretnice vekova. Njegovi prvi izložbeni nastupi odigrali su se u nesretnoj i specifičnoj 1999. godini. On pripada onoj generaciji umetnika kojima su, tokom inicijalnog i preludijskog delovanja, tada aktuelne manifestacije prepleta modernističkih i postmodernističkih načela bili istinsko okružje. Ne obavezujući se ni jednoj od ovih dveju konfrontiranih i(li) usaglašenih koncepcija, Novaković je, poput svojih brojnih generacijskih istomišljenika, nastojao da svakoj umetničkoj zamisli iznađe adekvatan formalistički-plastički, medijski i metaforički način. Zbog toga je njegov opus veoma raznovrstan. Poput svojevrsnog umetnika-nomada on se, već više od jedne decenije, slobodno, čak beskompleksno, kreće kroz različite stvaralačke postupke, stilove, medijske okvire... Dosadašnja Novakovićeva izložbena aktivnost nas je već upozorila na njegove (klasične) slike,  potom na nekonvencionalna slikarska i crtačka rešenja, na mixed media objekte koji zalaze u prostor, na zanimljive tehnologije, kolaže i svojevrsne ansamblaže, ali i na dela najrazličitijeg tehničkog, tehnološkog, kompjuterskog i ekranskog porekla... Osnovni princip Novakovićevog delovanja je prpeoznatljiv u težnji  da se svojim nastojanjima približi impulsima savremenosti; u nastojanju da sugestivno izrazi svoj sukcesivni odnos prema svakodnevnim zbivanjima, u nameri da profilozofira, komentariše i kritikuje pojave i događaje u vremenu u kome živi i stvara. Stoga Novaković primenjuje postupak „aproprijacije“ koristeći proizvode, predmete i predstave iz stvarnosti kako bi definisao svoje realističko, čak materijalističko, poimanje sveta i sveta umetnosti.

Umetnik Bojan Novaković nam prezentuje svoje neobične slike-kolaže nastale spajanjem i sedimentiranjem fragmenata ambalažnih kartonskih kutija, sa slikama raznih predmeta,  mašina, barkodova i drugih simbola savremenog sveta. Ove motive umetnik koristi kao svojevrsne ready-made podatke, artefakte i objekte. Novaković nađene i naštampane slike (najčešće: tehničke crteže) ne nastoji da preformuliše – oni su mu potrebni kao sugestivna potvrda postojanja stvarnosti u njegovom delu; još više: kao dokaz o vlastitoj sposobnosti da proizvede delo koje je punopravna činjenica svakodnevlja. Ovde je moguće pominjanje „relacione estetike“ za koju njen tvorac Burio tvrdi da „sledi materijalističku tradiciju“ kojom se umetnost dotiče socioloških rasprava o aktivističkom globalnom poimanju umetnosti... Predstavljajući nam te istinske fragmente stvarnosti, Novaković nas, zapravo, upozorava na fenomene svakodnevlja, na karakter društva u kome živimo, na krizne manifestacije zaostavštine postkomunističkog i postsocijalističkog sistema, na mučne i dugotrajne tranzicijske tegobe koje jesu fakt naše stvarnosti, našeg življenja. Jednom rečju, svi ti jednostavni, duhovito organizovani i spojeni rady-made fragmenti i motivi, jesu „dokaz“ umetnikove svesti o svetu i vremenu u kome živi i stvara, te rezantna, jasna i ubedljiva kritička konstatacija jednog umetnika usprotivljenog stanju neizvesnosti, uznemirenosti, nesigurnosti i zabrinutosti...    

Na kraju valja reći da su ovi kolažni sklopovi, ma koliko se njima insistira na drastičnoj dokumentarističkoj dotičnosti, istovremeno i autentični vizuelno-likovni objekti. Radi se o dobro komponovanim i čvrsto organizovanim kolažnim celinama koje poseduju specifičnu vizuelnost i likovnu estetiku. Naravno, ne radi se o nekakvim zavodljivim ugođajnim rešenjima - nego o dobro struktuiranim delima, o ostvarenjima u kojima postoje tri jasno vidljiva sloja – sadržinski, plastički i metaforički. Baveći se društvenim fenomenima Novaković ih konstatuje a potom suvereno pretače u dobro konstruisane formalne sklopove iz kojih, osim brojnih simboličkih značenja, provejava nekakav tihi i sasvim diskretni ekspresivitet. Sve to nas upućuje da ostvarenja Bojana Novakovića prihvatimo kao plod autentičnog nastojanja da se, suverenim postupkom kolažiranja, ostvari i objavi čvrsti sintetički spoj estetskih i etičkih potencijala jedne specifične umetničke izjave - izrečene upravo ovom izložbenom postavkom.

Sava Stepanov




KRITIKA GLOBALNOG I LOKALNOG





Vizuelni identitet ovih slika blizak je plakatu, a natpisi na slikama formirani da liče na neku imaginarnu marku odnosno reklamu. Plakatom i reklamom se lakše prodire u današnje društvo koje je naviknuto na reklamne panoe, natpise, etikete sa robnim markama. Slike se uglavnom bave kritikom globalnog društva, ali i kritikom stvari koje se tiču pojedinih regiona, država, gradova ili malih zajednica. Kritika se odnosi na: Nametanje populističkih i jeftinih sadržaja i industrije zabave preko masovnih medija gde su ti sadržaji pogrešno definisani kao kultura; Ignorisanje i marginalizacija pravih kulturnih izvora u društvu; grupe koje nude razne vrste tumačenja društvenih tokova i zbivanja nudeći kvazi rešenja i spasenja od istih; Propagiranje poslušnosti građana kroz prividne slobode i sigurnost;  Duboko raslojavanje društva; Kapital iznad ljudskog života.


Kritikujući sve navedene pojave,  ove slike ponekad daju apsurdna, sarkastična, utopijska i parodijska rešenja problema. 

Rađene su u tehnici akril na platnu, akril na kartonu i kolaž.


LIKOVNO PISMO




Ova serija slika inspirisana je sistemima pisanog jezika odnosno vizuelnim izgledom pisma. Ovde je prisutno interesovanje za pismo u početnim fazama istorijskog razvoja društva kada se područija pisma i vizuelnog izražavanja preklapaju. U ovim radovima namera je da se prikažu osnovni postulati pisma, ali tretirani kao likovni elementi. Ideja je da se kroz likovni jezik istakne i naglasi repeticija i repeticija sa alternacijom i promenama ritma u ređanju piktograma i znakova. Predpostavka je da će posmatrač, zbog repetativnog uređenja ponuđenih znakova ili piktograma, zadržati pažnju duže od letimičnog pogleda jer će početi da traži smislenost i logiku u predstavljenom poretku znakova.

Da bi se ove slike bolje sagledale neophodno je pomenuti da je pre njih nastalo nekoliko serija kolaža od industrijskih kutija sa specifičnim štampanim elementima ili tragovima zabeleški u vidu brojeva ili nečitkih slova izvučenih markerom. Ove slike su nastale pod jakim uticajem pomenutih kolaža, tako da su mnoga vizuelna rešenja, elementi kao i kolorit preuzeti iz prethodnog rada i primenjeni ovde.

Ponegde se pojavljuju natpisi koji liče na štampane elemente. Prisutno je mnoštvo dinamičnih bojenih linija koje podsećaju na nečitke natpise markerom. Pozadinu čine kompaktne, ali pomalo ekspresivne bojene površine koje podsećaju na različito obojene komade kartona. Ono što je novo u odnosu na prethodni rad jesu piktogrami koji se pojavljuju kao čvrsto oivičene i geometrijske površine. Ovi piktogrami se često nalaze u okviru uznemirenog vizuelnog polja slike koje čine jake bojene linije i ekspresivne bojene fleke sa akcentima jarkih boja na perifernim delovima. Svi vizuelni elementi su povezani varijantom tople sive boje ili specifičnom oker bojom odnosno bojom kartona.





Popular posts from this blog

Bojan Novaković Zapis u boji 30x46cm 2018.
Bojan Novaković Crveni zapis 50x50cm 2018.
Bojan Novaković Brojčani zapis 50x50cm 2018.